Уредници СЈА
Овде се бележе разне грешке на које смо наишли у Измењеном и допуњеном издању Правописа српскога језика, као и да ли су или нису исправљене у новом издању које је изашло 2011. године. У левој колони се налазе грешке из П10, а у десној се бележи да ли је та грешка исправљена у П11 или П13 или није.
| 1. Doctor scientiae |
|
Правопис 10:
|
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: |
| 2. Вилијам или Вилијем |
|
Правопис 10: У речнику стоји Вилијем, а онда упућују на тачку 211 где у табели дају Вилијам, па још у напомени наводе како се ту шва неоправдано преноси као <е>. А и према Прћићевим правилима је боље Вилијам. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 3. Лангедок, Лангедо или Лангдок |
|
Правопис 10: У тачки 275, кад говори о транскрипцији слова G, под б пише у примерима Лангедо. А у Речнику стоји Лангедок. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 4. Имејл |
|
Правопис 10: Са „e-mail“ се упућује на „имејл“, а те одреднице нема. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 5. Топ-форма |
|
Правопис 10: У т. 135 се прописује спојено и одвојено писање узвика, међу које је убројана именица „топ-форма“. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 6. За и против Вука |
|
Правопис 10: У т. 131 (напомена) кажу да се предлози у изразу „За и против Вука“ слажу с падежом у којем је именица (у ствари, ту је падеж генитив или акузатив, и они се само случајно подударају). |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 7. југбодановски |
|
Правопис 10: И у речнику (под „југбодановски“) и у т. 104 наводе „Југ-Богдан“, што је у супротности са т. 92а. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 8. Постскриптум |
|
Правопис 10: У т. 180 наводе с размацима „P. S., П. С.“, а у речнику без размака. Исто и под „постскриптум“. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 9. Јоурин |
|
Правопис 10: У речнику стоји „Јоурин (исл.), т. 261“. Фали оригинални запис Jórunn. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 10. National |
|
Правопис 10: Транскрибовано нејшенел у Речнику уз П93, што је вероватно приметио Иван Клајн јер у РЈН уноси нешенел и забрањује нејшенел. Речник уз П10 оставља нејшенел без негативне оцене, под нешенел увози исправку из РЈН, а обе одреднице показују на тачке у којима је описан нови систем транскрипције. Међутим, према њему би требало да буде нашонал, уколико није реч о укорењеном облику. |
Правопис 11: П11 више нема одредницу нејшенел. |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 11. (New) Jersey |
|
Правопис 10: Џерси и Њу Џерси у Речнику уз правопис, NJU DŽERZI у т. 3. |
Правопис 11: Џерзи и Њу Џерзи у Речнику уз правопис. |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 12. Тотенхем |
|
Правопис 10: Код одреднице Тотенхем, каже се „обичније него Тотнем“. Према табелама, требало би Тотнам. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 13. Lorient |
|
Правопис 10: У т. 275 стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија). |
Правопис 11: У речнику више нема одреднице Лорјен. Остало није мењано. |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 14. Ř |
|
Правопис 10: Т. 283: „У циљу уједначавања и усаглашавања гласовној структури српског језика Ř се преноси иза звучних сугласника као ж, иза безвучних као ш, а у другим положајима као рж.“ Пошто ова тачка на крају препоручује р поред сугласника и на првом месту у речи, смисао цитата остаје нејасан, осим ако не погледамо у П93, где је јасно речено да је тако било „по норми П [1960]“. Вероватно је писац хтeо уклонити позивање на П60, у складу с начелима по којима је рађен П10, али је тиме нехотице променио значење текста. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 15. Права |
|
Правопис 10: У речнику стоји пра̑ва̄ (с тим акцентом), док је исправни акценат пра̏ва̄ (тако у РСЈ и другде). |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 16. ð |
|
Правопис 10: У т. 262, код ферјарских имена, уместо слова ð стоји đ. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 17. Преко пута |
|
Правопис 10: У речнику има само преко пута, а у т. 130 стоји да је предлог прекопута. Вероватно спојено/одвојено писање разликује врсту речи. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 18. ИнокореспоНдент |
|
Правопис 10: У речнику Правописа из 2010. (стр. 331), под ИНО- пише 'инокоресподент, инокоресподенција', без Н. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 19. Луна парк |
|
Правопис 10: Са цртицом у Речнику уз правопис, који нас упућује на т. 86а, гдје је обрађено писање без цртице. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 20. Сант(и)јаго |
|
Правопис 10: У речнику у П10 стоји „Сантјаго, ближе шпанском изговору него Сантијаго“ с тим што упућују на тачку 285, где стоји Сантијаго, и још су и у тачки 287 истакли да Сантијаго не спада у изузетке и да га треба тако писати. |
Правопис 11: Остало је исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 21. Сен(т) Егзипери |
|
Правопис 10: У правилима је Сент Егзипери (т. 274), а у речнику Сен Егзипери. |
Правопис 11: У речнику је сада Сент Егзипери. |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 22. Фотосинтеза, фотоћелија, фототерапија |
|
Правопис 10: У речнику стоји погрешно фото-синтеза, фото-ћелија, фото-терапија и сл., док је у тачки 84 наведено фотосинтеза, фотоћелија, фототерапија итд., као што и треба. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 23. Колеџ |
|
Правопис 10: У речнику пише „колеџ, колечски, не колеџски“, са упућивањем на тачку 19, у којој пише управо обратно. |
Правопис 11: Остало је исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 24. Фото(-)копирница |
|
Правопис 10: Правопис у правилима даје фото-копирница, фото-копија (2010). Највероватније се ради о превиду, из следећих разлога: |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 25. Є |
|
Правопис 10: Т. 199: „Слова Э, Ї (украјинска и русинска) имају вредност је, ју.“ Уместо Э треба да стоји Є. Ї има вредност ји, а не ју. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 26. ў |
|
Правопис 10: У т. 198 дата је табела у којој пише |
Правопис 11: Направљене нове грешке. Уместо Белоруска стоји |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 27. XAVIER |
|
Правопис 10: У т. 291 уместо XAVIER стоји HAVIER. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 28. Ћен Сингцуен |
|
Правопис 10: У т. 229 уместо Ћен Сингцуен стоји Ђен Сингцуен. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 29. Фрикативно в |
|
Правопис 10: У т. 278 стоји „које се изговара као фрикативно е (или звучни парњак ф)“. Треба да пише фрикативно в. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 30. Вухт |
|
Правопис 10: У т. 281 пише Vught (Бухт, Фехт). Уместо Бухт треба да пише Вухт. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 31. Међусамогласничко Ј |
|
Правопис 10: У т. 197 под г. стоји „што значи да се пише уја, ује, ију“. Треба ија, ије, ију. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 32. Ď и Ť |
|
Правопис 10: У правилима транскрипције са чешког и словачког језика називи појмова који се транскрибују су писани коришћењем великих слова D' и Т' којих нема у тим језицима. Постоје велика слова Ď и Ť, док се мала слова пишу ď и ť. Вероватно су због тога начињене грешке у тачкама 267, 268 и 284. Исте грешке су и у речнику. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 33. Пјештјани |
|
Правопис 10: У т. 267 пише Пјештјани (PIEST'ANY). Треба PIEŠŤANY. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 34. Топољчани |
|
Правопис 10: У т. 267 стоји Топољчани (TOPOĽCANY). Треба TOPOĽČANY. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 35. Δ и N |
|
Правопис 10: Т. 193: „Сугласници В, Г, А не чувају праскав изговор, па се за гласове б, г, д употребљавају графије МП, ГК, НТ“. Уместо А треба да стоји Δ, а уместо Н треба да пише N. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 36. Рангавис |
|
Правопис 10: У т. 193 стоји Рангавис (РАГКАВNΣ). Треба РАГКАВНΣ. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 37. Θ |
|
Правопис 10: Т. 193: „Δ означава међузубни звучни сугласник, парњак безвучном д. “ Уместо д треба Θ. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 38. CK |
|
Правопис 10: У т. 238 пише „C ван спојева CH, SK, SCH, TSCH“. Уместо SK треба да стоји CK. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 39. Ројтлинген |
|
Правопис 10: Т. 238 пише „EU, AU као ој: Ројтлитен (REUTLINGEN)“. Уместо AU треба ÄU. Не Ројтлитен него Ројтлинген. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исправили Ројтлитен у Ројтлинген, али нису исправили AU у ÄU. |
| 40. Свава |
|
Правопис 10: У т. 261 пише „мајка им се зове Sfava“. Треба Svafa, што и пише у табели датој у тој тачки, али не и у тексту. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 41. Група rn (исландска имена) |
|
Правопис 10: Т. 261 у табели је речено да се rl, rn преносе као ртл, ртн и дат је пример Karl-Картл. Потом код слова Ö дају пример Björn који преносе као Бјердн и Бједн. Или се rn преноси као рдн или треба Бјертн и Бјетн. У речнику стоји Бјердн и Бједн. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 42. Сочимилко |
|
Правопис 10: У речнику и т. 290 стоји да је оригинал од записа „Сочимилко“ Xotchimilco. Нема t у оригиналу, треба |
Правопис 11: У П11 т. 290 такође дају исти оригинал, док у речнику стоји Xochimilco без t. |
Правопис 13: |
| 43. Н |
|
Правопис 10: У т. 250 пише „Ь када није иза Л, Х или испред самогласника“. Треба да стоји Н уместо Х. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 44. Љ (руска транскрипција) |
|
Правопис 10: Т. 250 г. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 45. Д'Артањан |
|
Правопис 10: Т. 275 под GN као њ: Д'Артањан (D'ARTIGNAN). |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 46. Жилијен, Амбрем |
|
Правопис 10: Т. 275 код преношења EN, EM (а) у затв. слогу и на крају речи стоје као примери Жилијен (JULIEN) и Амбрем (AMBRYM). Ови примери не стоје на правом месту. Жилијен треба ставити у део под (б) иза ј као ен. Амбрем у оригиналу нема ни EN ни EM па зато не може да стоји на овом месту. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 47. Конјунктуран |
|
Правопис 10: У речнику стоји конјунктура (не коњуктура), коњунктуран, т. 2 (нап. 2). Очигледно да треба конјунктуран. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 48. Порно-: |
|
Правопис 10: У речнику „порно-: порно-литература, порно-часопис, порно-филм, т. 86в“. Уместо т. 86в треба да стоји 88б. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 49. Ґ |
|
Правопис 10: Т. 198 у табели код русинских слова дато је слово г које је већ убројано у општу ћирилицу. Уместо г треба да стоји ґ. Такође, ово слово се налази и у украјинском језику-треба да стоји и код украјинских слова. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 50. Мишлен |
|
Правопис 10: У речнику стоји Мишлен (франц. Micheline), не Мишлин, Мишелин, т. 270а. А у тачки 270а стоји Мишлин (Micheline). Исправно је Мишлен јер се IN у затвореном слогу преноси као ЕН. |
Правопис 11: У речнику у оригиналу сада стоји правилно Michelin, остале грешке нису исправљене. |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 51. Односне реченице |
|
Правопис 10: Код месних реченица (т. 156) стоје примери: Вратио се у свој завичај, одакле је пре 40 година кренуо у свет. — Летовали су у Баошићу, где су добро познавали домаћине, што су односне реченице. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 52. Француско DJ |
|
Правопис 10: Није обрађено француско DJ у именима DJANGO, DJEMBA. Да ли се преноси као /д-ж/, без обзира на незгодан изговор, погодније као /џ/ или чак /ђ/, под утицајем писања тог слова у недостатку свих дијакритика? |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 53. Скандинавски језици, дифтонзи |
|
Правопис 10: Т. 260 под б. табела на 227. страници у колони Прилагођавање треба да пише ћирилицом ај, еј, ев, ој, ов, ав, еј, не латиницом. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 54. Ø |
|
Правопис 10: Т. 259 код графичке и фонолошке адаптације скандинавских имена пише: „Диференцијална слова су у топонима y, æ, å, č, ö, ä, а у антропонимима још и q, w, x, ü “. Č не постоји ни у шведском, ни у данском, ни у норвешком. Уместо č мора да пише слово ø које је изостављено грешком. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 55. Лапонска слова |
|
Правопис 10: Т. 264 код лапонских (сами) имена стоји:„ Треба адаптирати само знак ŧ у t, dj у тј и ð у d.” Затим је дата табела у којој слово t прилагођавају као т, dj као тј и најзад, ð у д. Веома је битно да обратите пажњу у коришћењу писама, често се мешају. У цитираној реченици се спомиње слово ŧ које се преноси у t (написано латиницом уместо ћирилицом), а затим се у табели појављује t (латиницом) које прилагођавају као т (ћирилицом), што је очигледно грешка. Уместо t у табели треба да пише слово ŧ. Иначе, за разлику од исландског где постоје велико слово Đ и мало ð, у ’северносамију’ је мало слово идентично нашем латиничном đ. Дакле није ð већ đ. |
Правопис 11: Исто уз нову грешку; уместо слова ŧ у цитираној реченици појављује се слово ô које не постоји ни у једном лапонском језику. |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 56. Шевирјов |
|
Правопис 10: Код руских имена у т. 250 под б. у напомени стоји Шевирев — Шевиров. Имајући у виду оригинале Шéвырев — Шевырёв, и то да се у пасусу пре напомене помиње Шевирјов, исправно је Шевирев — Шевирјов. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 57. Î |
|
Правопис 10: Т. 247 на 215. страници, код румунског језика:„ C испред E и I као ч: Чернауци (CERNĂUȚI), Банчила (BĂNCILĂ); али испред I као к: Кимпулунг (CÎMPULUNG).” Треба „али испред Î као к”. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 58. Â |
|
Правопис 10: У т. 247 није обрађено румунско слово Â ( треба га разликовати од слова Ă обрађеног у Правопису) које се изговара исто као Î. А пошто се Î преноси као и, или пак по традицији као а, остаје неразјашњено када се преноси Â као и, а када по традицији као а. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 59. Холандско R |
|
Правопис 10: Код транскрипције с холандског у т. 281 под б: „R изг. г, тр. р” Уместо г треба r. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 60. WC |
|
Правопис 10: У речнику пише ве-це (WC) и упућује на тачку 181Б где даје веце, вецеа, у вецеу. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 61. PC |
|
Правопис 10: Т. 181Б под 3) |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 62. Синкјанг (Синђанг) |
|
Правопис 10: У речнику стоји: |
Правопис 11: „Синкјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т. 229“ Исправљено је само Синкјанг, оригинал остао на ћирилици и Синђанг без н. У т. 229 опет нема ни речи о овом примеру. |
Правопис 13: Сада стоји у оригиналу Sijiang који нема везе са исправним Xinjiang. Остало исто као у П11. |
| 63. Француско YM, YN |
|
Правопис 10: Ако се већ дају примери (транскипција из француског ) где се YM транскрибује као ем (AMBRYM > Амбрем), онда треба и секвенце YM, YN уврстити у правила о транскрипцији. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 64. Јамајканка |
|
Правопис 10: У речнику под Јамајка дају Јаманканка, треба Јамајканка. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 65. Ketill |
|
Правопис 10: У тачки 261, код исландских имена датих у табели, кажу да се Ketill транскрибује као Кјетил. У истој табели стоји да се ll између вокала, испред r и n, на крају речи преноси као дл. Под условом да Кјетил није неки изузетак правилно би било Кјетидл. У речнику такође стоји Кјетил. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 66. Исландско EI |
|
Правопис 10: T. 261 у табели: Или је Ејстајдн и Стајдн или је Ејстејдн и Стејдн. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 67. Тјоурсау |
|
Правопис 10: Т. 261 у табели: |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 68. Непримењивање правила |
|
Правопис 10:
|
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 69. Сен(-)Жист |
|
Правопис 10: У т. 97: Сен-Жист |
Правопис 11: У Речнику стоји Сен Жист, док је у т. 97 остало Сен-Жист. |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 70. Трансплантација |
|
Правопис 10: У Речнику: „трансплатант, -ата, трансплатација, трансплантирати“. У првој речи Н треба да буде два места улево; недостаје Н у трансплатација. |
Правопис 11: Исправљене обе грешке и сада стоји: „трансплантат, -ата, трансплантација, трансплантирати“. |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 71. Финмарк |
|
Правопис 10: У речнику: „ Finmark, норв. део Лапоније, т. 255; уп. Лапланд и Лапонија“ |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 72. Јиста |
|
Правопис 10: У т. 260 под в) у табели пише да се g на почетку речи испред e, ei, i , y, øy, ä, ö преноси као Ј и даје примере где је Gedde, Geijer, Gihle, Gystad пренето као Једе, Јејер, Јиле, Гиста. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 73. Јелмслев |
|
Правопис 10: У речнику пише: „Јелмслев (у сканд. јез. Hjelmsev), т. 260в“ |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 74. Оахака |
|
Правопис 10: У речнику пише Оахака (шп. Oahaca) т. 290. |
Правопис 11: Исправљено у (шп. Oaxaca). |
Правопис 13: Исто као у П11. |
| 75. Шелдеруп |
|
Правопис 10: У речнику стоји: „Шелдеруп (норв. швед. Skjebderup), т. 260в“. Треба Skjelderup. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 76. Пољско слово Ó |
|
Правопис 10: У тачки 241. стоји: Уместо О треба Ó. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 77. Нузспецијалност |
|
Правопис 10: У т. 20 под б кажу да се не једначе сродни сугласници (парњаци) на саставу сложеница и дају, између осталог, пример нузспецијалност. А у т. 25б под 2) стоји нусспецијалност и у речнику такође. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Нема више нусспецијалности, свуда пише нузспецијалност. |
| 78. Cloşca |
|
Правопис 10: У речнику стоји:„Клошка (рум. Sloșca), т. 247“. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 79. Łódź |
|
Правопис 10: У речнику стоји: „Лођ (пољ. Lódz), т. 242“. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 80. Luis |
|
Правопис 10: У речнику: „Луис (шп.), т. 288“. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 81. Група nn (исландска имена) |
|
Правопис 10: Т. 261 у табели пише да се nn иза á, é, í, ó, ú, ý, æ, au, ey преноси као дн и дају пример Steinn-Стејдн где имамо nn иза ei. Треба додати ei. A у речнику такође фали ei и уместо ey пише eu. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 82. Исландско U |
|
Правопис 10: Т. 261 у табели с правилима је дато да се слово U преноси као И. У тексту пре табеле стоји мушко име Sigurður Gunnarsson које преносе као Сигурд Гунаров син и женско име Guðrún Gunnardóttir као Гвидрун Гунарова кћи. Није примењено правило, а није ни назначено да је ово изузетак и није јасно шта је било са „ur“ у Sigurður. По правилима би требало Сигирдир Гинаров син и Гвидрун Гинарова кћи. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: Исто. |
| 83. Aix-en-Provence |
|
Правопис 10: У речнику постоји одредница Екс ан Прованс и у т. 101а, такође у речнику постоји и одредница Егз ан Прованс и тамо упућује на т. 274 где стоји Егз ан Прованс. С обзиром на то да је француски изговор [ɛksɑ̃pʀovɑ̃s] треба Екс ан Прованс. |
Правопис 11: Скоро исто као П10 само што код одреднице Егз ан Прованс у речнику стоји в. Екс ан Прованс. |
Правопис 13: |
| 84. Montmorency |
|
Правопис 10: У Правилима стоји Монморанси, а у Речнику Монтморанси. |
Правопис 11: Сада стоји Монморанси и у речнику. |
Правопис 13: |
| 85. Лезбијка |
|
Правопис 10: У речнику пише „лезбејка и лезбијка“. |
Правопис 11: У речнику пише „лезбијка, не лезбејка“. |
Правопис 13: |
| 86. Целзијус |
|
Правопис 10: У речнику П10 под одредницом целзијус стоји: „Целзијусови степен или степени Целзијуса“. Треба да пише Целзијусови степени. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: |
| 87. Данијел |
|
Правопис 10: У т. 287 стоји Дењел и Денијел. Треба Дањел и Данијел. У шпанском оригиналу је Daniel. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: |
| 88. Роже |
|
Правопис 10: У т. 275 стоји Рож (ROGER), а у речнику стоји Роже (франц. Roger). С обзиром на то да се у француском изговору овог имена Е изговара треба да стоји Роже. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: |
| 89. Шарпантје |
|
Правопис 10: У т. 275 код слова R стоји облик Шарпантије, а у истој тачки под словом I стоји Шарпантје. На основу датих правила треба Шарпантје. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: |
| 90. Гејрут |
|
Правопис 10: У речнику стоји: |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: |
| 91. Мастер |
|
Правопис 10: У Правописном речнику стоји да је скраћеница за мастер мср. што није у складу са правилима у тачки 179 и 180. Такође, нигде и не пише да је ово изузетак. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: |
| 92. Рејон |
|
Правопис 10: У Правописном речнику под рајон упућују на т. 18г, а треба на напомену у т. 18д. У истом под рејон, рејонски, рејонизација, рејонизовати упућују на т. 21б која не постоји. И овде треба да стоји т. 18д. |
Правопис 11: Исто. |
Правопис 13: |
| 93. Притискам и нагнут |
|
Правопис 10: РМС и ПМС бележе као правилне једино облике притискам и нагнут. Међутим, у правописном речнику стоји притискати, -искам и (ређе) -ишчем, т. 32б. У наведеној се тачки каже: Од глагола типа искати, пљескати, стискати, притискати и сл. у српском стандардном језику исправни су само облици: иштем, иштући, ишти, пљескам, стискам, притискам итд. (Дијалекатско је ишћем, а норми је страно и пљешћем, стишћем, притишћем.). |
Правопис 11: |
Правопис 13: |
| 94. фото-техника |
|
Правопис 10: У речнику пише фото—техника (две цртице уместо једне). |
Правопис 11: Исправљено. |
Правопис 13: |