SJA http://srpskijezickiatelje.wikidot.com Све о српском језику на једном месту! Thu, 14 May 2026 23:17:41 +0000 http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:pridevska-prezimena Придевска презимена: Синиша Мали http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:pridevska-prezimena <p>Презиме тренутног београдског градоначелника, Синише Малог, мења се као да је придев: <em>Ма̑лӣ-Ма̑ло̄г-Ма̑ло̄м</em>. Тако се мењају и наша имена и надимци: <em>Драги-Драгог-Драгом, Тихи-Тихог-Тихом, Бели-Белог-Белом</em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/brunhilda" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=91730&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="Brunhilda" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=91730)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/brunhilda" >Brunhilda</a></span></p> Tue, 29 Sep 2015 08:47:34 +0000 Презиме тренутног београдског градоначелника, Синише Малог, мења се као да је придев: Ма̑лӣ-Ма̑ло̄г-Ма̑ло̄м. Тако се мењају и наша имена и надимци: Драги-Драгог-Драгом, Тихи-Тихог-Тихом, Бели-Белог-Белом.

И многа друга словенска (през)имена пореклом од придева имају такву деклинацију: од Достојевског, Чомског, Најдоског, Горког, Грозног, Јужног, Черног, а не свирам Чернија, меч Јужнија, Достојевскијев роман…

С друге стране, несловенска имена на -и мењају се по именичкој промени, као и све такве именице страног порекла у нашем језику: о Салвадору Далију, живи у Малију, дела Бернара Анрија Левија, баш као што кажемо у таксију, одлука жирија и слично.

by BrunhildaBrunhilda

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:miselin Мишелин http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:miselin <p>Назив популарног произвођача гума у изворном, француском облику гласи <em>Michelin</em> /miʃlɛ̃/. Дакле, реч је двосложна, будући да се <em>e</em> „не чита“, а група гласова <em>in</em> се, као и иначе на крају слога, изговара као назално <em>е</em>. Отуд и код нас транскрипција <em><strong>Мишлен</strong></em>, која, у складу с природом транскрипције страних имена у српском, одговара оригиналном изговору. (Тако је забележено и у Речнику уз Правопис, осим што је грешком наведено да је француски облик <em>Micheline</em>.)</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Sun, 02 Feb 2014 13:02:50 +0000 Назив популарног произвођача гума у изворном, француском облику гласи Michelin /miʃlɛ̃/. Дакле, реч је двосложна, будући да се e „не чита“, а група гласова in се, као и иначе на крају слога, изговара као назално е. Отуд и код нас транскрипција Мишлен, која, у складу с природом транскрипције страних имена у српском, одговара оригиналном изговору. (Тако је забележено и у Речнику уз Правопис, осим што је грешком наведено да је француски облик Micheline.)

Друго је француско женско име Micheline, које се изговара /miʃlin/, пошто -in- није на крају слога. То име се код нас транскрипбује као Мишлин, опет у складу с изворним изговором, како је прописано у т. 270а Правописа.

Акценат је, према француском, на последњем слогу: Мишле̏н, који би се у формалном говору могао пренети према српским метатонијским правилима: Мѝшлен-Мишлѐна.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:svoj Свој http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:svoj <p>Повратна (лична, придевска – присвојна) заменица <em>свој</em> <strong>упућује на припадност лицу исказаном субјектом</strong> (првом, другом или трећем):</p> <ul> <li><em><span style="text-decoration: underline;">Јован</span> шета <strong>свог</strong> пса.</em></li> <li><em>Разговарам [<span style="text-decoration: underline;">ja</span>] са <strong>својим</strong> другом.</em></li> <li><em>Радујте се [<span style="text-decoration: underline;">ви</span>] <strong>свом</strong> успеху!</em></li> </ul> <p>На основу тога, норма не дозвољава употребу присвојних заменица за 1, 2. и 3. лице у реченицама: <em>Причао сам о мојим доживљајима, Вратићеш се сутра твојој кући, Желе да виде њихове унуке, Брине се о њеном успеху</em>, већ се у тим реченицама мора употребити заменица за свако лице <em>свој</em> (осим ако се у последња два примера <em>њихов, њеном</em> не односe на нека друга лица).</p> <p>Од овог правила има изузетака:</p> <ol> <li>у 1. и 2. л. мн.: <em>Не причајте више о вашим проблемима</em>;</li> <li>у 1. и 2. л. мн., ако се односи на групу људи ширу од оне из субјекта: <em>Сетили смо се наше земље</em>;</li> <li>у партиципским конструкцијама, где се односи на лице уз које стоји глаголски придев: <em>Упознали смо писца награђеног за свој књижевни рад</em>;</li> <li>у фразама <em>на своје место, својим именом</em> лексема може упућивати на објекат: <em>Поставио га је на своје место</em> (мада заправо и нема заменичко значење, већ значи ’прави’);</li> <li>када је заменица употребљена с посебним афектом: <em>Сви ћемо навијати за нашу Ану, Ти се брини о том твом другу</em>.</li> </ol> <p>(Први изузетак наведен према Стевановићу, остали према <em>Нормативној граматици</em>, стр. 103.)</p> <p>Осим наведеног лексичког значења, лексема <em>свој</em> може значити и:</p> <ul> <li>’сопствени, властити’: <em>Своја кућица, своја слободица</em>;</li> <li>’другачији, независан’: <em>Увек хоће да буде своја</em>;</li> <li>’близак’, ’који припада истој заједници’: <em>Сви су га сматрали за свога</em>;</li> <li>’сродник’: <em>Не причам више са својима</em>;</li> <li>’приближно’: <em>Шта она зна са својих петнаест година</em>.</li> </ul> <p>Са стилске стране, ова је заменица често сувишна, ако није наглашена, и може се изоставити, будући се у разговору полази од претпоставке да се дају максимално релевантне информације (говорник не би оставио саговорника без податка битног за разумевање поруке): <em>Не воли да прича о проблемима, Добро се слагао с пријатељима</em>. Ако се у таквим примерима употреби заменица, она претпоставља постојање опозиције с другим лицем (групом лица): <em>Не воли да прича о својим проблемима (али радо прича о туђим), Добро се слагао са својим пријатељима (али женине није подносио)</em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 20 Jan 2014 16:30:44 +0000 Повратна (лична, придевска – присвојна) заменица свој упућује на припадност лицу исказаном субјектом (првом, другом или трећем):

  • Јован шета свог пса.
  • Разговарам [ja] са својим другом.
  • Радујте се [ви] свом успеху!

На основу тога, норма не дозвољава употребу присвојних заменица за 1, 2. и 3. лице у реченицама: Причао сам о мојим доживљајима, Вратићеш се сутра твојој кући, Желе да виде њихове унуке, Брине се о њеном успеху, већ се у тим реченицама мора употребити заменица за свако лице свој (осим ако се у последња два примера њихов, њеном не односe на нека друга лица).

Од овог правила има изузетака:

  1. у 1. и 2. л. мн.: Не причајте више о вашим проблемима;
  2. у 1. и 2. л. мн., ако се односи на групу људи ширу од оне из субјекта: Сетили смо се наше земље;
  3. у партиципским конструкцијама, где се односи на лице уз које стоји глаголски придев: Упознали смо писца награђеног за свој књижевни рад;
  4. у фразама на своје место, својим именом лексема може упућивати на објекат: Поставио га је на своје место (мада заправо и нема заменичко значење, већ значи ’прави’);
  5. када је заменица употребљена с посебним афектом: Сви ћемо навијати за нашу Ану, Ти се брини о том твом другу.

(Први изузетак наведен према Стевановићу, остали према Нормативној граматици, стр. 103.)

Осим наведеног лексичког значења, лексема свој може значити и:

  • ’сопствени, властити’: Своја кућица, своја слободица;
  • ’другачији, независан’: Увек хоће да буде своја;
  • ’близак’, ’који припада истој заједници’: Сви су га сматрали за свога;
  • ’сродник’: Не причам више са својима;
  • ’приближно’: Шта она зна са својих петнаест година.

Са стилске стране, ова је заменица често сувишна, ако није наглашена, и може се изоставити, будући се у разговору полази од претпоставке да се дају максимално релевантне информације (говорник не би оставио саговорника без податка битног за разумевање поруке): Не воли да прича о проблемима, Добро се слагао с пријатељима. Ако се у таквим примерима употреби заменица, она претпоставља постојање опозиције с другим лицем (групом лица): Не воли да прича о својим проблемима (али радо прича о туђим), Добро се слагао са својим пријатељима (али женине није подносио).

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:deda-mraz-deda-mrazevi Деда Мраз, Деда Мразеви http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:deda-mraz-deda-mrazevi <p>Обе речи пишу се великим словом: <em>Деда Мраз</em>, по Правопису.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 30 Dec 2013 18:38:53 +0000 Обе речи пишу се великим словом: Деда Мраз, по Правопису.

У вокативу и инструменталу једнине доминира наставак који иначе долази на тврде основе: Деда Мразе, са Деда Мразом, мада именица мраз чешће има „меки“ наставак: мразем (поред мразом).

Аналогијом према множинским облицима апелатива мраз, употребљава се Деда Мразеви и Деда Мразови. Има логике да се облици за множину пишу малим словом (деда мразеви, деда мразови), али то није предвиђено Правописом.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:sokobana Сокобања http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:sokobana <p>Име овог одмаралишта (бање) и града пише се спојено, великим почетним словом: <em><strong>Сокобања</strong></em>, не <em>Соко бања</em>, не <em>Соко Бања</em>. Такав начин писања прописују сви српски правописи (1923, 1960, 1993/2002, као и важећи: 2010).</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Fri, 27 Dec 2013 16:45:02 +0000 Име овог одмаралишта (бање) и града пише се спојено, великим почетним словом: Сокобања, не Соко бања, не Соко Бања. Такав начин писања прописују сви српски правописи (1923, 1960, 1993/2002, као и важећи: 2010).

Овај топоним има јединствен акценат, на првом слогу: Со̀кобања (не Со̏коба̏ња), мада је изворни акценат од којег је име постало (со̀ко̄-соко̀ла) у међувремену променио акценатски тип (со̏ко̄-со̏кола), због чега се вероватно често чује и Со̏кобања.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:uveta-uva-uha Увета или ува? http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:uveta-uva-uha <p>Допуштене су обе деклинације &#8212; с проширењем <em>-ет</em> и без њега, мада се предност даје облицима <em>ува, уву, увом</em>, који су ређи. Поред тога, постоје и употребљавају се једнако правилни облици <em>ухо, уха, уху</em>, према којима је изведена множина <em>уши</em>, с палатализацијом и променом рода <em>то ухо &#8212; те уши</em>. (Нормативна граматика, т. 55, 138.)</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 23 Dec 2013 15:33:34 +0000 Допуштене су обе деклинације — с проширењем -ет и без њега, мада се предност даје облицима ува, уву, увом, који су ређи. Поред тога, постоје и употребљавају се једнако правилни облици ухо, уха, уху, према којима је изведена множина уши, с палатализацијом и променом рода то ухо — те уши. (Нормативна граматика, т. 55, 138.)

(Није одређено је ли нормирана и множина увѐта-уве́та̄-увѐтима.)

Падеж Једнина (с. р.) Множина (ж. р.)
Н.-А.-В. у̏во у̏хо у̏ши
Г. у̏ва у̏вета у̏ха у̀шијӯ
Д.-Л. у̏ву у̏вету у̏ху у̀шима
И. у̏вом у̏ветом у̏хом у̀шима

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:veliki-brat Велики Брат http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:veliki-brat <p>Пише се обама великим словима. Наиме, оригинални, енглески назив <em>Big Brother</em> добио је име по лику из чувеног Орвеловог романа <em>1984</em>. Будући да се имена из уметничких дела пишу свим великим почетним словима (Правопис, т. 42, нпр. <em>Мајка Храброст, Кир Јања, Милић Барјактар</em>), тако &#8212; с великим почетним словима &#8212; треба писати и <em>Велики Брат</em>, било као име лика из романа, било као назив ријалитија.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 23 Dec 2013 15:07:36 +0000 Пише се обама великим словима. Наиме, оригинални, енглески назив Big Brother добио је име по лику из чувеног Орвеловог романа 1984. Будући да се имена из уметничких дела пишу свим великим почетним словима (Правопис, т. 42, нпр. Мајка Храброст, Кир Јања, Милић Барјактар), тако — с великим почетним словима — треба писати и Велики Брат, било као име лика из романа, било као назив ријалитија.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:podforum-ili-potforum Подфорум или потфорум http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:podforum-ili-potforum <p>Према правилу о једначењу сугласника по звучности на саставу сложенице, звучно <em>д</em> испред безвучног <em>ф</em> прелази у <em>т</em>, што се у правопису обавезно бележи. Дакле, <em>по<strong><span style="text-decoration: underline;">т</span></strong>форум</em>, не <em>подфорум</em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Sat, 21 Dec 2013 19:58:06 +0000 Према правилу о једначењу сугласника по звучности на саставу сложенице, звучно д испред безвучног ф прелази у т, што се у правопису обавезно бележи. Дакле, потфорум, не подфорум.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:ulice УЛИЦЕ http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:ulice <p>У називима улица и тргова само се прва реч назива пише великим словом (нпр. <em>Улица липа</em>). Остале речи се могу писати великим словом једино због неког другог правила (нпр. као властита имена: <em>Булевар Михајла Пупина</em>).</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/brunhilda" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=91730&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="Brunhilda" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=91730)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/brunhilda" >Brunhilda</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 21:12:37 +0000 У називима улица и тргова само се прва реч назива пише великим словом (нпр. Улица липа). Остале речи се могу писати великим словом једино због неког другог правила (нпр. као властита имена: Булевар Михајла Пупина).

Проблем представља једино питање да ли је сама реч улица део назива или не. Ако јесте, онда се пише велико У, а остале речи малим, осим, наравно, ако се ради о властитим именима:

  • Улица пролетерских бригада, Улица краља Милана, Улица др Младена Станковића.
  • (Ту се може и изоставити реч улица, па је дозвољено писати и само: Пролетерских бригада, у Краља Милана, живим у Др Младена Станковића.

Ако реч улица није део назива, а ипак се употреби као атрибутив, онда иде малим:

  • Топличин венац, Дунавски кеј, па тако и у улици Топличин венац, у улици Дунавски кеј.

by BrunhildaBrunhilda

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:kopaonik-akcenat Копаоник — акценат http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:kopaonik-akcenat <p>Стандардни акценат овог топонима је <em>Ко̀паонӣк</em> (на основу оригиналног дијалекатског <em>Копа̏оник</em>), мада се често чује <em>Копао̀ник, Копао̀нӣк</em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800660" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 21:06:13 +0000 Стандардни акценат овог топонима је Ко̀паонӣк (на основу оригиналног дијалекатског Копа̏оник), мада се често чује Копао̀ник, Копао̀нӣк.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:juzni-ili-juzni Јужњи или Јужни, Михаил http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:juzni-ili-juzni <p>Презиме руског тенисера којем пуно име на руском гласи <em>Михаил Михайлович Южный</em> у српски се транскрибује са <em>н</em>: <em>Михаил Јужни</em> (НЕ <em>Јужњи</em>!).</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 21:00:04 +0000 Презиме руског тенисера којем пуно име на руском гласи Михаил Михайлович Южный у српски се транскрибује са н: Михаил Јужни (НЕ Јужњи!).

По падежима се мења као придев: од Михаила Јужног, ка Михаилу Јужном…

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:vriti-ili-vreti-vri-ili-vrije Врити или врети, ври или врије? http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:vriti-ili-vreti-vri-ili-vrije <p>Иако се често чују облици <em>Вода врије; Вода није проврила, али ће проврити ускоро</em>, они у стандарду нису допуштени. Глагол <em>врети</em> припада групи глагола као <em>видети</em> и тако се мења, осим што у 3. л. мн. презента има <em>вру̑</em> (а не очекивано <em>вре̑</em>).</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:56:01 +0000 Иако се често чују облици Вода врије; Вода није проврила, али ће проврити ускоро, они у стандарду нису допуштени. Глагол врети припада групи глагола као видети и тако се мења, осим што у 3. л. мн. презента има вру̑ (а не очекивано вре̑).

Вре̏ти
Ври̑м, ври̑ш… !вру̑
Вре̏х, вре̏, вре̏смо…
Вра̑х, вра̑ше, вра̑смо…
Ври̏, ври̏мо, ври̏те
Вре̏о, вре̏ла, вре̏ло
!Вру́ћи, (про̀)вре̄вши

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:otpre Отпре http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:otpre <p>Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: <em>о̀тпре̄</em> (<em>о̀тприје</em>), нпр. <em>Ја и отпре знам све то</em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:46:10 +0000 Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: о̀тпре̄ (о̀тприје), нпр. Ја и отпре знам све то.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:uprste Упрсте http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:uprste <p>Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: <em>у̏прсте</em>, у значењу ’одлично, потпуно’ уз глагол <em>знати</em> и сродне (нпр. <em>Знао је ту материју упрсте</em>).</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:43:59 +0000 Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: у̏прсте, у значењу ’одлично, потпуно’ уз глагол знати и сродне (нпр. Знао је ту материју упрсте).

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:unedogled Унедоглед http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:unedogled <p>Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: <em>у̀недогле̄д</em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:42:14 +0000 Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: у̀недогле̄д.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:nagore-nadole-nabole Нагоре, надоле, набоље http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:nagore-nadole-nabole <p>Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу:</p> <ul> <li><em>на̏доле, на̏горе;</em></li> <li><em>на̏боље̄, на̏горе̄</em>.</li> </ul> <p>Једино се у изразима попут <em>Пошло је с лошег на горе</em> пише одвојено.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:40:58 +0000 Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу:

  • на̏доле, на̏горе;
  • на̏боље̄, на̏горе̄.

Једино се у изразима попут Пошло је с лошег на горе пише одвојено.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:zaredom Заредом http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:zaredom <p>Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: <em>за̏ре̄дом</em>:</p> <ul> <li><em>Две године заредом смо обилазили старе манастире.</em></li> </ul> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:36:15 +0000 Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: за̏ре̄дом:

  • Две године заредом смо обилазили старе манастире.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:odnedavno Однедавно http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:odnedavno <p>Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: <em>о̀днеда̄вно</em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:35:23 +0000 Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: о̀днеда̄вно.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:donedavno Донедавно http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:donedavno <p>Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: <em>до̀неда̄вно</em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:34:42 +0000 Пише се спојено и изговара с акцентом на првом слогу: до̀неда̄вно.

by J o eJ o e

]]> http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:od-malopre Од малопре http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:od-malopre <p>Пише се одвојено: <em>од <a href="http://srpskijezickiatelje.wikidot.com/nedoumice:malopre">малопре</a></em>.</p> <p>by <span class="printuser avatarhover"><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" ><img class="small" src="http://www.wikidot.com/avatar.php?userid=515901&amp;amp;size=small&amp;amp;timestamp=1778800661" alt="J o e" style="background-image:url(http://www.wikidot.com/userkarma.php?u=515901)" /></a><a href="http://www.wikidot.com/user:info/j-o-e" >J o e</a></span></p> Mon, 16 Dec 2013 20:33:42 +0000 Пише се одвојено: од малопре.

by J o eJ o e

]]>