 У ијекавици облик једнине мушког рода радног придева глагола VI врсте (-(ј)ети/-им) завршава се на -ио, а не на -ео. Нпр.:
Познато је да рефлекси гласа јат нису сасвим уједначени, па и у екавским говорима има појединачних јекавизама и икавизама, а у ијекавским екавизама и икавизама. (Екавизми, јекавизми, икавизми не значе нужно да су то облици преузети из екавских, ијекавских, икавских дијалеката, већ само да одступају од уобичајене замене јата у том дијалекту.) Проблем са глаголима VI врсте (видети, летети, седети…) јесте што постоји неуравнотеженост између облика једнине мушког рода радног придева (видио) с једне стране и инфинитива (видјети) и осталих облика радног придева (видјела, видјели) са друге. Пошто су основе инфинитива и глаголских придева код свих других глагола исте, систем врши притисак да се и овде изврши поравнавање облика (према облику мушког рода, јер је он сигурно много чешћи од инфинитива, а изгледа као да је чешћи и од свих других облика партиципа заједно), па се зато разговорно среће летити, летила, летили; сједити, сједила, сједили. Разлика је настала тако што је јат пред /о/ (као и јат иза /р/) имао другачији развој него у другим контекстима (било да је развој ишао директно ѣо > ио или индиректно ѣо > иео > ио, док је у другим контекстима ишло ѣ > ие > је/ије). |
 |
 |
 |