|
Именице које се завршавају на -њ, -ња или -ње имају односни придев на -њски (не -нски). Поједини лингвисти (Е. Фекете) залагали су се и за облике са -н- јер су распрострањени, али су њихови аргументи одбачени (И. Клајн), јер у нашем језику не постоји правило по којем њ алтернира са н испред суфикса -ски (имамо придеве: врањски, животињски, коњски…, па тако и одељењски, запаљењски, значењски). Штавише, н испред -ски често прелази у њ: лањски, вањски (тако и код придева од имена градова: дувањски, ливањски, сапањски). Једино придеви од имена црквених празника (Богојављење, Вазнесење, Успење, Благовештење) могу овде имати и -нски јер наведени празници у црквеном језику имају и облике без њ (пореклом из српскословенског): Успеније, Богојављеније… Дакле, правилно је богојављењски/богојављенски, вазнесењски/вазнесенски, успењски/успенски, блговештењски/благовештеснки, али само сретењски у Сретењски устав. Ипак, нови правопис (2010) допушта оба облика код придева од одељење, запаљење: одељењски/одељенски, запаљењски/запаљенски1. Напомене |
| Тагови | јотовање |
| Сродне теме |
 |
 |
 |