Свој

Претходна недоумица
Деда Мраз, Деда Мразеви

Следећа недоумица
Мишелин

svoj.jpg

Повратна (лична, придевска – присвојна) заменица свој упућује на припадност лицу исказаном субјектом (првом, другом или трећем):

  • Јован шета свог пса.
  • Разговарам [ja] са својим другом.
  • Радујте се [ви] свом успеху!

На основу тога, норма не дозвољава употребу присвојних заменица за 1, 2. и 3. лице у реченицама: Причао сам о мојим доживљајима, Вратићеш се сутра твојој кући, Желе да виде њихове унуке, Брине се о њеном успеху, већ се у тим реченицама мора употребити заменица за свако лице свој (осим ако се у последња два примера њихов, њеном не односe на нека друга лица).

Од овог правила има изузетака:

  1. у 1. и 2. л. мн.: Не причајте више о вашим проблемима;
  2. у 1. и 2. л. мн., ако се односи на групу људи ширу од оне из субјекта: Сетили смо се наше земље;
  3. у партиципским конструкцијама, где се односи на лице уз које стоји глаголски придев: Упознали смо писца награђеног за свој књижевни рад;
  4. у фразама на своје место, својим именом лексема може упућивати на објекат: Поставио га је на своје место (мада заправо и нема заменичко значење, већ значи ’прави’);
  5. када је заменица употребљена с посебним афектом: Сви ћемо навијати за нашу Ану, Ти се брини о том твом другу.

(Први изузетак наведен према Стевановићу, остали према Нормативној граматици, стр. 103.)

Осим наведеног лексичког значења, лексема свој може значити и:

  • ’сопствени, властити’: Своја кућица, своја слободица;
  • ’другачији, независан’: Увек хоће да буде своја;
  • ’близак’, ’који припада истој заједници’: Сви су га сматрали за свога;
  • ’сродник’: Не причам више са својима;
  • ’приближно’: Шта она зна са својих петнаест година.

Са стилске стране, ова је заменица често сувишна, ако није наглашена, и може се изоставити, будући се у разговору полази од претпоставке да се дају максимално релевантне информације (говорник не би оставио саговорника без податка битног за разумевање поруке): Не воли да прича о проблемима, Добро се слагао с пријатељима. Ако се у таквим примерима употреби заменица, она претпоставља постојање опозиције с другим лицем (групом лица): Не воли да прича о својим проблемима (али радо прича о туђим), Добро се слагао са својим пријатељима (али женине није подносио).

Тагови заменице значење морфологија
Сродне теме
Jесени | Акта | Аналог, аналог(н)и | Ауто — тај ауто или то ауто | Безбедносни | БРОЈЕВИ — везник И | БРОЈЕВИ — ДЕКЛИНАЦИЈА | Бројни | Вишљи или виши? | Временски период | Врити или врети, ври или врије? | Данас, у Данасу | Деда Мраз, Деда Мразеви | Довезен/довежен, спасен/спашен? | Документа | Ђорђетов | Ђурађа или Ђурђа? | ЖЕНСКА ПРЕЗИМЕНА | За чега | Зависан | Задњи као последњи? | Заокружити | Због или ради? | Извинуо сам се | Издан/издат | ИМЕНА НА -Е | ИМПЕРАТИВ | Имуни систем | Истоварати | Јако много | Једно другом, један другом | Јер или јел’? | Јужњи или Јужни, Михаил | Као озебао сунце | Клише | Колико си стар? | Конформиста, комфор | Копенхагенски или копенхашки | Крива | Кроз чега? | Лаптопи или лаптопови | -ЛАЦ | Легни, лези или лежи? | Лењeг или лењог? | Лош — компаратив | -ЉИВ и -ИВ | Мачкови или мачци? | Ми би или Ми бисмо? | Моногам | На ходнику, изађи на таблу | Надути се | Насупрот нечега/нечему | Оди, отиђи, отиди | Оптималан | Освоји | Павлетов | Пасти испит | Пигмеј или Пигмејац | Писајући или пишући? | По мени | Права | Правац или смер? | Престроји се | Придевска презимена: Синиша Мали | Пуно поздрава, пуно хвала | Радету/Раду/Ради? | Ражени | Распакивати | РЕДНИ БРОЈЕВИ | С Милошом или с Милошем | (С)концентрисати (се) | Скрипта | Сомалијац, сомалијски | Средњевековни или средњовековни | Сто и стотина | Строжији или строжи? | Тагор | Требати | ТРПНИ ПРИДЕВ | У питању је | Увелак | Увета или ува? | Угри или Угари | Хвала на… | Хомологи | Читаоц или читалац | Шетати (се), одмарати (се) |
pitajte-nas.png
Imejl.png
atelje%20logo%20forum%20copy.png
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство, некомерцијално, без прерада 3.0 без других платформи