ЖЕНСКА ПРЕЗИМЕНА

Претходна недоумица
ТРПНИ ПРИДЕВ

Следећа недоумица
Сивоплав

1

Јовићева или Јовићка?

Таква дистинкција била је актуелна и валидна пре отприлике једног века, када су жене још биле зависне од мушкараца — оца или мужа, па су се по томе и морале разликовати (Јовићева припада оцу Јовићу, а Јовићка мужу Јовићу). Данас жена може да носи презиме које хоће, па о овој разлици нема говора.

Но, ипак ова два суфикса се чувају данас, али с другачијим функцијама:

  • -ова/-ева се користи у званичним приликама и њиме се редовно — у школи, новинарству, науци… — именује женска особа кад јој није изречено лично име;
  • -ка је живо у колоквијалном говору (тако ће се звати девојчице у одељењу, тако ћемо називати пријатељице, комшинице у свакој неформалној употреби).

Суфиксе је на женска презимена потребно додати да би се она могла исправно уклопити у реченицу:

  • семантички: зато што Стиже Јовић ствара појам о мушкарцу, па ако треба истаћи да је особа која стиже и женско, ваља рећи: Стиже Јовићева/Јовићка (или некако другачије госпођа Јовић, Марија (Јовић)…
  • граматички: зато што *Стигла је Јовић, *Јовановић је потписала, *Селеш је изјавила крши правила о конгруенцији, будући да се предикат мора слагати са субјектом роду (ако глагол разликује род).

Презимена на (Вештица, Коштуница, Адања…) не морају се творбено преобликовати да би означавала женску особу: м. р. Радета је рекао / ж. р. Радета је рекла; Ако буде дошао/дошла Карлеуша… То важи и за презимена у ж. роду на -ска.

Нека презимена не могу градити поменуте изведенице (нпр. на -ски). Тада се мора употребљавати атрибутив или име: Госпођа Гардиновачки је изјавила; Бојана Јовановски је победила.

Све наведено једнако важи и за страна презимена: Тачерова (фамилијарно Тачерка, Тачерица), Џолијева, Меркелова, Дел Понтеова; Обама (м. и ж.), Радвањска, Ахматова

Спољашњи линкови

Одлука бр. 30 Одбора за стандардизацију српског језика: О деклинацији презимена женских особа

Тагови имена морфологија синтакса слагање творба_речи
Сродне теме
Chicco | Jесени | Авон | Акта | Аналог, аналог(н)и | Ауто — тај ауто или то ауто | Безбедносни | Бејсик или бејзик? | БЕоград или БеОград? | Бесарабски | Брисел | БРОЈЕВИ — везник И | БРОЈЕВИ — ДЕКЛИНАЦИЈА | Велики Брат | Већина … — конгруенција | Вишљи или виши? | Врити или врети, ври или врије? | Голсворди | Група … — конгруенција | Данас, у Данасу | Деда Мраз, Деда Мразеви | Довезен/довежен, спасен/спашен? | Документа | ЂеНОва | Ђорђетов | Ђурађа или Ђурђа? | ЕТНИЦИ | За чега | Заокружити | Због или ради? | Играти нечега | Извинуо сам се | Издан/издат | ИМЕНА НА -Е | ИМПЕРАТИВ | Имуни систем | Истанбул или Истамбул | Истоварати | Једно другом, један другом | Јер или јел’? | Јужњи или Јужни, Михаил | Карибски | Клише | Копаоник — акценат | Копенхагенски или копенхашки | Крива | Кроз чега? | Кући сам / Код куће сам | Лаптопи или лаптопови | -ЛАЦ | Легни, лези или лежи? | Лењeг или лењог? | Лош — компаратив | -ЉИВ и -ИВ | Мачкови или мачци? | МеДИчи | Мекензијева | Ми би или Ми бисмо? | Михаило или Михајло | Мишелин | Моногам | На ходнику, изађи на таблу | Надути се | Насупрот нечега/нечему | Ни̑з нечега — конгруенција | Оди, отиђи, отиди | Олибски | Освоји | Павлетов | Палмолајв | Пасти испит | Пигмеј или Пигмејац | Писајући или пишући? | По мени | Права | Председавати нечим | Престроји се | Придевска презимена: Синиша Мали | Радету/Раду/Ради? | Ради се о… | Ражени | Распакивати | РЕДНИ БРОЈЕВИ | С Милошом или с Милошем | Свој | (С)концентрисати (се) | Скрипта | Слагање у именском предикату | Сокобања | Сомалијац, сомалијски | Средњевековни или средњовековни | Сретењски | Сто и стотина | Строжији или строжи? | Тагор | Требати | ТРПНИ ПРИДЕВ | У прилог нечему или нечега? | Увелак | Увета или ува? | Угри или Угари | УЛИЦЕ | Франш(е) | Хвала на… | Хомологи | Читаоц или читалац | Швабски | Шетати (се), одмарати (се) |
pitajte-nas.png
Imejl.png
atelje%20logo%20forum%20copy.png
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство, некомерцијално, без прерада 3.0 без других платформи